Razgovor sa ambasadorkom

Kako izgleda angažman Švedske sa i u Srbiji?

Nas je tridesetak koji radimo na jačanju odnosa između Švedske i Srbije, i Švedske i Crne Gore. Naša ambasada je jedna od najvećih švedskih ambasada u Evropi.

Radimo sa političkim dijalogom, razvojnom saradnjom, trgovinom i promocijom Švedske, konzularnim pitanjima i pitanjima migracija. Pored personala iz Ministarstva spoljnih poslova, ovde rade i predstavnici Švedske razvojne agencije,  Švedske policije, Švedske carinske službe i Oružanih snaga Švedske.

Srbija je, kao i ceo region zapadnog Balkana, od strateškog značaja za Švedsku.

Opšti cilj je podrška Srbiji da postane članica EU. Podržavamo reforme u Srbiji. Na taj način doprinosimo poboljšanju kvaliteta života građana Srbije.

Trećina naše pomoći usmerena je na jačanje institucija, pravosuđa i slobode medija, kao i na borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Svaka od ovih oblasti je kamen temeljac  demokratije na delu. Druga oblast na koju stavljamo poseban akcenat su pitanja životne sredine. Švedska je najveći bilateralni partner i donator Srbije u oblasti životne sredine.

Kako izgleda trgovinska razmena?

Trgovina između naših zemalja je u stalnom porastu. U Srbiji je zastupljeno stotinak švedskih kompanija i distributera i taj broj raste.  Srpske kompanije izvoze sve više robe i usluga u Švedsku.

Mi stvaramo radna mesta, kao i poverenje i optimizam i veru u budućnost trgujući jedni sa drugima. A švedske kompanije se ističu kroz svoje održive poslovne modele i metode proizvodnje. To je dragoceno ne samo za više od 10.000 ljudi koji rade u švedskim kompanijama u Srbiji, već i kao dobar primer za lokalnu poslovnu zajednicu.

Kako biste opisali veze između Švedske i Srbije?

Švedska i Srbija imaju mnogo dodirnih tačaka, a postoji obostrana želja i ambicija da budemo dobri partneri. Veliki razlog je, naravno, velika srpska dijaspora u Švedskoj, koja po mnogo čemu deluje kao most između naših zemalja. Do jedan odsto stanovništva Švedske je poreklom iz Srbije.

Iznad svega, verujem da se naše zemlje suočavaju sa istim izazovima zbog trenutnih globalnih dešavanja i stoga moramo da komuniciramo jedni sa drugima kako bismo razumeli potrebe jedne druge.

Ovo se odnosi na životnu sredinu i klimu (zagađenje vazduha ne prestaje na granicama), prelazak na zelenu energiju, rodnu ravnopravnost i njen uticaj na društvo u celini ili rešavanje kriminala i migracionih tokova. Zapadni Balkan je dugo bio deo Evrope gde su unutrašnji izazovi bili u fokusu, ali sada je reč i o susretu sa zajedničkim pitanjima i tu želimo da budemo uključeni i da pomognemo.